Слободан Г. Марковић дипломирао је на Филозофском факултету, Универзитета у Београду, одбранио магистратуру из историјских студија на Универзитету Кембриџ (University of Cambridge), 2000 године, а докторирао на Факултету политичких наука Београдског универзитета 2004. године.
Био је гостујући сарадик на Лондонској школи економије и политичких наука (London School of Economics and Political Science) 2005, 2007. и 2010. године. Од 2012. је сарадник (Research Associate) Центра за студије југоисточне Европе (LSEE) при Европском институту Лондонске школе економије и политичких наука.
Од 2014. је редовни професор на Факулетету политичких наука и на Институту за европске студије у Београду. Спољни је сарадник на научном пројекту Балканолошког института САНУ од 2010. године. Од оснивања (1998) је генерални-секретар Англо-српског друштва (првобитно Англо-југословенског друштва). Од 2017. је руководилац Центра за британске студије на Факултету политичких наука у Београду.
Уредник је или коуредник следећих наслова: S. G. Markovich, V. Pavlovic, E. B. Weaver (eds.), Challenges to New Democracies (Belgrade: Cigoja Press, 2004); S. G. Markovich, E. B. Weaver and V. Pavlovic (eds.), Problems of Identities in the Balkans (Belgrade: Anglo-Serbian Society, 2006).Ч. Попов, Д. Р. Живојиновић, С. Г. Марковић, (уред.), Два века модерне српске дипломатије, Балканолошки институт САНУ и ИЕС, Београд 2013. Слободан Г. Марковић (ур.), Европа и западни Балкан после великог проширења, Институт за европске студије, Београд 2005; Slobodan G. Markovich, British–Serbian Relations from the 18th to the 21st Centuries (Belgrade: FPS and Zepter World Book, 2018).
Објавио је књиге: British Perceptions of Serbia and the Balkans, 1903-1906 (Paris: Dialogue) 2000; Гроф Чедомиљ Мијатовић. Викторијанац међу Србима, Досије и Правни факултет, Београд 2006; Песимистичка антропологија Зигмунда Фројда, Досије студио, Београд 2014.