Хајде да га нико, ко размишља слободно, не помене именом наредних месец дана.
Ниједан независни медиј, ниједан часни интелектуалац, ниједан опозициони првак, ниједан једини слободномислећи грађанин.
Да Коракс не црта карикатуре са његовим ликом.
Да му свако кога назове фашистом, бедником и отпадником, уместо да га тужи суду, само одговори “председниче, хвала ти за све”.
Хајде да га оставимо у глувој соби његовог бесмисла, у којој ће разговарати сам са собом, хвалити сам себе, што и иначе ради, сам себе кудити, на шта ће бити принуђен, пошто ће сам себи морати да буде и најјача подршка и највећа претња.
Да не покушавамо да се излечимо тако што ћемо непрестано мислити и говорити о болести која нас је тренутно савладала.
Хајде да сви они који се, били тога свесни или не, око њега окрећу и спрам њега орјентишу, почну поново да живе своје стварне животе.
Да се друже са укућанима, кумовима, пријатељима, прочитају неке важне књиге и погледају неке добре филмове.
Да потраже најбоље начине да поправе своје животе и понуде најбоља политичка решења за своју земљу.
Хајде да пробамо да га на месец дана суспендујемо из наше и препустимо његовој стварности, можда то не испадне тако лоше.
И хајде да онда видимо шта ће, после месец дана самоће, у глувој соби без одјека, од њега остати.