Отворени Балкан!? Зид би био бољи

Колико је најновија рециклажа деветнаестовековне идеје неколицине левичара са ових простора о балканској конфедерацији, коју сада промовише тројка Вучић – Рама – Заев кроз политичку платформу “Отворени Балкан” сјајна за Србе, довољно говори чињеница да је она била основ политике Коминтерне према балканским народима и државама све до 1948. године. 

Сукоб између Тита и Стаљина који је довео до тектонских ломова у комунистичком рају лишио је тада Србе неслућене среће да им се као ротирајући председници пред очима заврте Тодор Живков, Енвер Хоџа и Николае Чаушеску. 

Седамдесетак година касније председник Вучић је, наравно мимо свог мандата и изван уставних овлашћења, на путу да исправи ову историјску неправду и усрећи свој и још пар балканских народа постављањем камена темељца за будућу балканску унију. Она би, за почетак, требала да доведе до суштинског укидања граница и неометаног кретања роба, услуга, људи и капитала између Србије, Албаније и Северне Македоније. 

Сјајно друштво за Србију, дилеме нема. Једни су од нас у превирањима деведесетих одбегли, односећи са собом нови и од комунистичких власти октроисани национални идентитет и територију, а други учинили све што је било у њиховој моћи у пројекту насилне сецесије Косова и Метохије. И једни и други очито имају сјајне референце за блискије повезивање са нама. 

Осим сјајних референци, Албанци једини имају и сјајне мотиве за учешће у подухвату којим се, у перспективи, бришу границе између припадника овог народа који живе у све три државе. Како је граница са Србијом на територији Косова и Метохије већ насилно обрисана, а Северна Македонија је држава отприлике колико и јужна Бачка, пошто јој то што у називу има страну света не може надоместити недостатак суверенитета, ето остварења њиховог давнашњег призренсколигашгог сна без наново испаљеног метка. 

Њихови разлози су јасни и са становишта албанских националних циљева сасвим разумљиви. Шта, међутим, има Србија с тим и због чега би им у овом њиховом настојању, које је суштински и дубински у свему супротстављено нашим националним интетесима асистирала? Или још прецизније, чему брига и толики труд српског председника за оне који не само сада, већ вековима уназад, воде непријатељску политику према српском народу, убијају и протерују наше сународнике, руше и пале наше храмове, отимају наше територије? 

Одговор на тешка питање је сасвим очигледан. Изван је сваке сумње да “Отворени Балкан” представља свима јасан знак да је на пројекат придруживања Србије Европској унији стављена тачка. Ово, објективно, и није нека штета, али је пораз Вучићеве евроунијатске политике којој је било неопходно пронаћи макар и овако јадну алтернативу. Алтернативу коју би ваљало маркетиншким и мађионичарским триковима претворити у догађај од историјског значаја а српског председника промовисати у визионара и не само националног, већ и балканског лидера.  

И то је, од разлога са српске стране, ако то уопште има икакве везе са српском страном, све. А све друго, од камиона који стоје на границама, преко срцепарајућих сцена албанског парадајза и македонских лубеница који се у њима кваре, до авиона који заједнички гасе пожаре, делови су бескрајног и жалосног низа квазиаргумената који треба да нам замагле суштину ствари. А она је сасвим јасна. 

Е сад, то што је неко после дугог лутања дошао до спознаје да је добро бити први у селу кад ти већ није дато да будеш ни последњи у граду, не значи да таквог треба следити. И то што нас председник Вучић у интервјуу “Политици” еуфемизмима уверава да je активно учешће Срба у остваривању пројекта велике Албаније почетак враћања Србије себи након тридесетогодишњег лутања и потуцања од немила до недрага, не значи да му ишта треба поверовати. 

А ако председник Вучић у тој мери верује да му се у овој земљи баш у свему верује, хајде нека уместо бесмисленог и циничног референдума о Рио Тинту размисли о референдуму о “Отвореном Балкану”.  Суштински и нема неке разлике. И у једном и у другом случају, о тровању је реч.

Подели

Share on facebook
Share on google
Share on twitter
Share on linkedin
Share on pinterest
Share on whatsapp
Share on skype