Онемогућити трошење милијарди без јавности, одговорности и конкуренције

Истраживање Коалиције за надзор јавних финансија показало је да је Република Србија само у току 2019. и 2020. године, путем  билатералних инвестиционих (међудржавних) споразума, кроз 28 уговора преузела финансијске обавезе вредне преко четири милијарде евра. 

Свих 28 уговора склопљено је путем директних погодби врха власти са разним финансијским институцијама и државама, без икаквог увида јавности у њихову припрему и уговарање. Обавезе које се мере милијардама евра преузете су без анализе алтернативних решења и јасног образложења због чега је за нашу државу директна погодба повољнија у односу на тржишно такмичење. 

Кроз овакву врсту уговарања највреднијих послова у којима је држава наручилац, осим конкуренције, елиминише се и домаће законодавство и преузимају финансијске  обавезе које ће измиривати и генерације које још увек нису рођене. 

У циљу елиминисања ове наопаке и финансијски неодрживе праксе, Коалиција за надзор јавних финансија предлаже да Народна скупштина Републике Србије, која је задужена за потврђивање оваквих уговора и споразума, уместо беспоговорног озакоњавања неодговорних одлука Владе Републике Србије, донесе закон којим би оваква штеточинска пракса била заувек напуштена. 

Позивамо народне посланике којима је стало до јавног добра и јавног интереса да као овлашћени предлагачи иницирају покретање поступка доношења закона који би за последицу имао формирање Комисије за билатералне инвестиционе (међудржавне) споразуме. 

Ова институција била би надлежна за анализу финансијских ефеката и последица предложених билатералних инвестиционих споразума и давање претходне обавезујуће и образложене сагласности за њихово склапање, уз обавезу стављања нацрта уговора на увид јавности пре доношења одлуке. 

Формирањем институције са наведеним надлежностима било би онемогућено склапање финансијски највреднијих послова без икаквог увида јавности и потпуно неодговорно и неконтролисано располагање новцем грађана Србије. 

У противном, уговори попут оног закљученог између Републике Србије и Владе Републике Француске у вредности од 581.000.000 евра, што је више од половине пројектованог буџета Београда за 2021. годину, постаће доминантан облик јавне потрошње који ће за дуги временски период угрозити јавне финансије у Републици Србији и у континуитету стварати за грађане значајно веће трошкове од неопходних.

Подели

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on whatsapp
Share on pinterest
Share on print
Share on email