Литијум-бело злато или еколошка заблуда?

Рударска компанија Рио Тинто 2004. године открила је у долини реке Јадар надомак Лознице јединствено лежиште новог минерала названог „Јадарит“ ( литијум-натријум-боросиликатни минерал) помпезно га најављујући као минерал сличан измишљеном „Криптониту“ из популарног филма Супермен. Петнаест година касније, пројекат је у фази Студије предходне оправданости, а како истичу из Рио Тинта потребне су значајне инвестиције за наставак анализа и развој пројекта, односно будућег рудника. За сада компанија врло дискретно комуницира са локалном заједницом односно широм јавношћу, а у питању су претежно састанци са локалним руководством Града и „Отворени дани“ када се стручњаци из разних области састају са локалним становништвом из Горњег Јадра, док се у локалним медијима компанија углавном представља у позитвном светлу, као велика шанса за Лозницу и читаву локалну заједницу.

Добродошли у Вуков крај-фото ПАКТ инфо

Шта је литијум и како се употребљава?


Литијум је високо реактиван алкални метал који нуди одличну топлотну и електричну проводЉивост. Ова својства чине га посебно корисним за производњу стакла, мазива високе температуре, хемикалија, лекова и литијум-јонских батерија за електричне аутомобиле и електронику широке потрошње. Међутим, због своје високе реактивности, чисти елементарни литијум се не налази у природи, већ је присутан као састојак соли или других једињења. По дефиницији, екстракција литијума је скуп хемијских процеса у којима је литијум изолован из узорка и претворен у облик за добијање литијума, генерално стабилног, али лако конвертибилног једињења, попут литијумовог карбоната. Неке процене говоре да ће се емисија угљеника из аутомобила до 2050. године смањити за 71% у поређењу са 2013. годином, услед популаризације и употребе електричних аутомобила са литијум-јонском батеријом. Продаја електричних аутомобила премашила је 2 милиона возила у 2016. години, са пројекцијом да нарасте на између девет и 20 милиона до 2020. године, и између 40 и 70 милиона до 2025. године (ИЕА 2017). С тим у вези бележи се потражња за литијумским батеријама од 790% у последњих десет година. Међутим, оно о чему се мало говори и зна, а што брине борце за животну средину, јесте стопа опоравка/рециклаже литијум-јонских батерија која и даље изражена у једноцифреном проценту чак и у најбогатијим земљама света.

Хемијски процеси издвајања литијума


Комерцијални литијум потиче из два главна извора: подземна лежишта соли и лежишта минералних руда. Методе екстракције и прераде литијума варирају у зависности од изворног материјала. Огромна количина данашњег литијума се извлачи из резервоара течне слане воде који се налазе испод солних станова, познатијих као салари, од којих се већина налази у југозападној и Јужној Америци и Кини.

Поступак екстракције/издвајања литијума из руде може варирати на основу одређеног лежишта минерала. Уопштено, поступак подразумева уклањање минералног материјала из земље, затим загревање и уситњавање. Згњечени минерални прах се комбинује са хемијским реактантима, као што је сумпорна киселина, затим се суспензија загрева, филтрира и концентрише кроз процес испаравања да би се добио литијум-карбонат који се може продати, а резултирајућа отпадна вода се третира за поновну употребу или збрињавање. С обзиром да је руда нађена у нашим крајевима специфичног састава, технологија издвајања литијума из јадарита још увек није позната и испитује се у Технолошко развојном центру“ Бундора“ – Мелбурн  у Аустралији.

Долина између Ступице и Дворске – Предели који плене природним лепотома су места истраживања налазишта литијума

Утицај литијума на животну средину


Током претходне деценије, глобална засићеност паметним телефонима и свим другим технолошким уређајима резултирала је великом потражњом за литијум-јонским батеријама. Уз глобалну тенденцију и неминовност преласка на обновЉиве изворе енергије, та потражња ће се тек повећавати.

То значи да је индустрија рударства литијума тренутно у великом порасту. Велика лежишта у Кини и Јужној Америци интензивно се експлоатишу како би се покушала из Земље извући максимална количина литијума – али то са собом носи велике последице на локалну средину и заштиту природе. Технике екстракције које захтевају енергију и нежељени ефекти контаминације пале црвену лампицу у свим локалним срединама где се планирају рудници и изискује констатно праћење рударске индустрије, које ће бити пресудно у данашњем све више еколошки освештеном свету. Такав је случај и у Лозници, односно долини реке Јадар.

Према тренутно развијеним технологијама потребно је око 500.000 литара воде за екстракцију једне тоне литијума. Овакве потребе за водом у локалним срединама утичу и на земљораднике којима се на овај начин одузима драгоцен ресурс за узгајање стоке и наводњавање усева. Поред тога токсични коктел хемикалија који се користи за извлачење литијума из земље такође је способан да се инфилтрира у оближње реке, потоке и снабдевање водом. Управо таква врста катастрофе догодила се 2016. године на реци Лики у Тибету, где су рударске операције контаминирале воду и резултирале хиљадама мртвих риба и много отрованих говеда. То је трећи пут у седам година да се овакав еколошки акцидент догодио у Кини.

Наравно, еколошки активизам и будност локалне заједнице у мониторингу стања река могу помоћи да се смањи ризик од таквих исхода, али не могу их у потпуности елиминисати. Чак и у подручјима где се литијум добија из камена, хемикалије су и даље кључни део процеса. Недавни извештај о ефектима рудника литијума у Невади утврдио је загађење операцијом у пречнику до 200 километра.

Сви ови подаци упућују на појачану будност и активизам локалне заједнице у долини Јадра, али како ствари стоје и доста шире (првенствено сливове Јадра, Дрине и Саве) када је у питању овај рударски пројекат. Ако се зна и да се рудник у Зајачи поново припрема за топљење олова,  још једно рударско постројење у лозничком крају могло би значити и потпуну еколошку девастацију комплетног подручја. Локална заједница мора бити активније укључена у свакој фази овог веома великог рударског пројекта, како би се на време водило рачуна о њеним интересима, заштити животне средине и користи коју би овакав пројекат донео локалној заједници у односу на све потенцијалне опасности које са собом носи оваква врста експлоатације.

Подели

Share on facebook
Share on google
Share on twitter
Share on linkedin
Share on pinterest
Share on whatsapp
Share on skype

Коментари