Рударска компанија Рио Тинто 2004. године открила је у долини реке Јадар надомак Лознице јединствено лежиште новог минерала названог „Јадарит“ ( литијум-натријум-боросиликатни минерал) помпезно га најављујући као минерал сличан измишљеном „Криптониту“ из популарног филма Супермен. Петнаест година касније, пројекат је у фази Студије предходне оправданости, а како истичу из Рио Тинта потребне су значајне инвестиције за наставак анализа и развој пројекта, односно будућег рудника. За сада компанија врло дискретно комуницира са локалном заједницом односно широм јавношћу, а у питању су претежно састанци са локалним руководством Града и „Отворени дани“ када се стручњаци из разних области састају са локалним становништвом из Горњег Јадра, док се у локалним медијима компанија углавном представља у позитвном светлу, као велика шанса за Лозницу и читаву локалну заједницу.
Шта је литијум и како се употребљава?
Литијум је високо реактиван алкални метал који нуди одличну топлотну и електричну проводЉивост. Ова својства чине га посебно корисним за производњу стакла, мазива високе температуре, хемикалија, лекова и литијум-јонских батерија за електричне аутомобиле и електронику широке потрошње. Међутим, због своје високе реактивности, чисти елементарни литијум се не налази у природи, већ је присутан као састојак соли или других једињења. По дефиницији, екстракција литијума је скуп хемијских процеса у којима је литијум изолован из узорка и претворен у облик за добијање литијума, генерално стабилног, али лако конвертибилног једињења, попут литијумовог карбоната. Неке процене говоре да ће се емисија угљеника из аутомобила до 2050. године смањити за 71% у поређењу са 2013. годином, услед популаризације и употребе електричних аутомобила са литијум-јонском батеријом. Продаја електричних аутомобила премашила је 2 милиона возила у 2016. години, са пројекцијом да нарасте на између девет и 20 милиона до 2020. године, и између 40 и 70 милиона до 2025. године (ИЕА 2017). С тим у вези бележи се потражња за литијумским батеријама од 790% у последњих десет година. Међутим, оно о чему се мало говори и зна, а што брине борце за животну средину, јесте стопа опоравка/рециклаже литијум-јонских батерија која и даље изражена у једноцифреном проценту чак и у најбогатијим земљама света.
Хемијски процеси издвајања литијума
Комерцијални литијум потиче из два главна извора: подземна лежишта соли и лежишта минералних руда. Методе екстракције и прераде литијума варирају у зависности од изворног материјала. Огромна количина данашњег литијума се извлачи из резервоара течне слане воде који се налазе испод солних станова, познатијих као салари, од којих се већина налази у југозападној и Јужној Америци и Кини.
Поступак екстракције/издвајања литијума из руде може варирати на основу одређеног лежишта минерала. Уопштено, поступак подразумева уклањање минералног материјала из земље, затим загревање и уситњавање. Згњечени минерални прах се комбинује са хемијским реактантима, као што је сумпорна киселина, затим се суспензија загрева, филтрира и концентрише кроз процес испаравања да би се добио литијум-карбонат који се може продати, а резултирајућа отпадна вода се третира за поновну употребу или збрињавање. С обзиром да је руда нађена у нашим крајевима специфичног састава, технологија издвајања литијума из јадарита још увек није позната и испитује се у Технолошко развојном центру“ Бундора“ – Мелбурн у Аустралији.
Утицај литијума на животну средину
Током претходне деценије, глобална засићеност паметним телефонима и свим другим технолошким уређајима резултирала је великом потражњом за литијум-јонским батеријама. Уз глобалну тенденцију и неминовност преласка на обновЉиве изворе енергије, та потражња ће се тек повећавати.
То значи да је индустрија рударства литијума тренутно у великом порасту. Велика лежишта у Кини и Јужној Америци интензивно се експлоатишу како би се покушала из Земље извући максимална количина литијума – али то са собом носи велике последице на локалну средину и заштиту природе. Технике екстракције које захтевају енергију и нежељени ефекти контаминације пале црвену лампицу у свим локалним срединама где се планирају рудници и изискује констатно праћење рударске индустрије, које ће бити пресудно у данашњем све више еколошки освештеном свету. Такав је случај и у Лозници, односно долини реке Јадар.
Према тренутно развијеним технологијама потребно је око 500.000 литара воде за екстракцију једне тоне литијума. Овакве потребе за водом у локалним срединама утичу и на земљораднике којима се на овај начин одузима драгоцен ресурс за узгајање стоке и наводњавање усева. Поред тога токсични коктел хемикалија који се користи за извлачење литијума из земље такође је способан да се инфилтрира у оближње реке, потоке и снабдевање водом. Управо таква врста катастрофе догодила се 2016. године на реци Лики у Тибету, где су рударске операције контаминирале воду и резултирале хиљадама мртвих риба и много отрованих говеда. То је трећи пут у седам година да се овакав еколошки акцидент догодио у Кини.
Наравно, еколошки активизам и будност локалне заједнице у мониторингу стања река могу помоћи да се смањи ризик од таквих исхода, али не могу их у потпуности елиминисати. Чак и у подручјима где се литијум добија из камена, хемикалије су и даље кључни део процеса. Недавни извештај о ефектима рудника литијума у Невади утврдио је загађење операцијом у пречнику до 200 километра.
Сви ови подаци упућују на појачану будност и активизам локалне заједнице у долини Јадра, али како ствари стоје и доста шире (првенствено сливове Јадра, Дрине и Саве) када је у питању овај рударски пројекат. Ако се зна и да се рудник у Зајачи поново припрема за топљење олова, још једно рударско постројење у лозничком крају могло би значити и потпуну еколошку девастацију комплетног подручја. Локална заједница мора бити активније укључена у свакој фази овог веома великог рударског пројекта, како би се на време водило рачуна о њеним интересима, заштити животне средине и користи коју би овакав пројекат донео локалној заједници у односу на све потенцијалне опасности које са собом носи оваква врста експлоатације.