У мору лажи којима нас врх власти из дана у дан засипа, вероватно су најгнусније, најбестидније и најморбидније оне које имају везе са заштитом здравља људи.
Колико се у томе делеко отишло, поуздано сведоче и трагикомичне приче о броју респиратора које слушамо последњих месеци, а које најчешће изговарају председник и премијерка.
Све је почело изјавом премијерке од 12. марта 2020. да је број респиратора државна тајна. Истог дана се огласио и председник, исправно закључивши да нису у питању нуклеарне бојеве главе чији би број, када бисмо их имали, ваљало сакрити, па је, прекршивши омерту рекао да Србија располаже са 1008 респиратора. У истом обраћању, председник је најавио да ћемо у наредних двадесетак дана набавити још 500 оваквих апарата.
Након пар дана, 14. и 15. марта, уследиле су председникове тираде достојне неких од најлошијих реплика из најлошијих акционих филмова икада. “Набавио сам 50 јутрос, шта вас брига како… ја сам крив, гоните ме… у поступку смо набавке нових респиратора од наше кинеске браће… не могу да кажем на црно али на полу црно смо авансно платили додатне респираторе… нећу да кажем ни одакле па ме стрељате”. Ову параду лошег стила и неукуса смо преживели, тако што смо се са њом, изгледа, саживели.
Онда је у емисији Упитник на РТС-у, председник 7. априла изјавио да смо купили 2200 респиратора, од којих је стигло 573. Дакле, са оних почетних 1008, од којих је педесетак изгледа било неисправно, у том тренутку је, судећи према председниковој изјави, здравствени систем располагао са 1581 респиратором.
27. априла посланица СНС-а је изјавила да смо платили 4000 респиратора, а да ћемо од тога добити 1500, док ће за остале новац бити враћен. У међувремену, огласили су се још неки високи функционери владајуће странке износећи идентичне податке.
Прича се ту, наравно, не завршава, па 23. јула премијерка, поводом оптужби да је један човек преминуо због недостатка респиратора у земунској болници, изјављује да Србија има 1.030 респиратора у централном магацину и нешто више од 400 слободних по болницама широм Србије. На респираторима је, у том тренутку, било мање од 200 људи.
Дакле, 12. марта располагали смо са 1008 респиратора. 7. априла са 1581. 27. априла било је извесно да ћемо веома брзо имати око 2500 респиратора, а након три месеца, 23. јула, изгледа да их немамо више од 1600. Гледајући информативне емисије и слушајући изјаве председника, премијерке и њима блиских, стицао се утисак да на дневној бази пристиже велики број ових уређаја. Сада, након последњих изјава које смо чули, изгледа да их је од почетка априла до данас стигло тек двадесетак.
При том, без обзира на инсистирање јавности и законску обавезу власти да објави тражене информације, нисмо чули ни реч о износу новца који је држава потрошила за ову намену. Наравно, ни о анализама на основу којих је одлучено колико ћемо респиратора, као и друге медицинске опреме, прибавити.
Где смо сада не знамо, а велике су шансе да то не знају ни креатори овог трагичног и безобзирног поигравања са бројевима и људима. Јер, снаћи се у овој збрци коју су произвели неодговорни људи на одговорним политичким функцијама, вероватно није лако ни њима самима. И сада, само пар кратких питања председнику и премијерки. Чему и у име чега све ово лагање, обмањивање и поигравање? Можете ли макар сада, када су у питању здравље и животи људи, да прекинете са лажима и тим истим људима, збуњеним и уплашеним, кажете истину? И да, још ово, можда најважније. Морају ли баш у свему, без изузетка, политика и лаж за вас бити једно, само једно и заувек једно?