Избори су нису завршени, дакле, скоро да још мало па су готови. Изашло је негде између око плус минус 50% уписаних у бирачки списак. У питању је, мање више очекиван, мада суштински фрапантан, скоро па изузетан али у сваком случају више него ирелевантан одзив, који по својим домашајима и порукама између редова маскираних гласача представља тријумф демократије. Мада, ипак, али не због тога, већ управо зато, тријумф демократије треба разумети и тумачити као тријумф воље, пошто у постизборни калкулатор треба укључити чињеницу да су избори одржани у време короне, кише, бојкота, у недељу кад им време није и свега неколико дана пред ненајављене и ничим изазване али очекиване поплаве, што јасно говори да одзив никада није био већи, и да, сада је већ јасно, расположење бирача никада није било боље.
Победник
Не исправљајте ме ако грешим, али ме обавезно опомените ако не грешим, мада, ко сам ја да му судим па самим тим шта?, председникова листа је освојила све што другима није поклонила. Тако се предизборна великодушност оличена у цензусу од 3%, као варијација на тему хлеба од 3 динара, продужила и на никад краћи, а то је зато што је летњи, изборни дан, никад дужу, а то је зато што је пуна извесности, изборну ноћ, и најављено и никад досањано али упорно призивано постизборно помрачење без рока трајања. Иза кулиса мелодраматичног, мужевног али дирљивог, снажног али нежног, лирског и изнад свега епског обраћању врховног мостоградитеља свом добром народу, почели су се назирати ликови митолошких чудовишта са две, три и више глава. Оне ће, ускоро, бити накалемљене на неисказану, али сваком добронамерном грађанину видљиву вољу одговорног а недозрелог бирачког тела, које је обраћање поменутог испратило френетичним аплаузима и скандирањем “Чеду у Владу” и ” Сви, сви сви за 0, 03″. Процента, разуме се, који све говори и више ништа не значи у ово сјајно време постмодерне и короне у српској политици.
Москва
Очеличен изборним тријомфом бирачке воље као трансмисијом сопствене самовоље, председник је отпутовао у Москву. Тамо је, поуздано се зна, исфорсиран преко максимума и испоштован до минимума. Да је исфорсиран видело се на самој паради, када се приликом проласка насих војника неколико пута ударио руком у пределу срца и тако сам себи дао реанимацију, чиме је показао врхунско медицинско знање стечено у доба короне. О томе како је испоштован, сведочи позиција за столом на свечаном ручку, на којем је са велике удаљености имао диван поглед на председника Путина којем је друштво правио наш Миле Додик. Какве то има везе са изборима, питате се, јел да? А какве везе у овој земљи има било шта са било чим, питам ја вас!?