У одговору на указивање „Транспарентности Србије“ и „Коалиције за надзор јавних финансија“ да је приликом избора приватног партнера који ће добити право да изгради зграду железничке станице „Београд центар“, паркинге и пратеће комерцијалне садржаје у оквиру Прокопа прекршен Закон о јавно приватном партнерству и концесијама, Републичка дирекција се позвала на одредбе два друга закона. Међутим, као што показује анализа тих прописа, у питању су одредбе које се уопште не могу применити на овај случај.
Тако се, између осталог, РДИ позива на то да је Влада одлучила да је реч о „пројекту од значаја за Републику Србију“, на основу норме која се односи на ситуације када се врши пренамена пољопривредног земљишта у грађевинско, иако је овде несумњиво реч о грађевинском земљишту. РДИ такође тврди да је на основу члана члана 100. Закона о планирању и изградњи и члана 15. Закона о јавној својини, могла да отуђи земљиште у јавној својини без јавног надметања, иако управо ове норме упућују на обавезу спровођења поступка јавно-приватног партнерства.
За реализацију овог пројекта је Републичка дирекција за имовину имала две могућности – да спроведе обједињени поступак јавно-приватног партнерства, уколико су за то испуњени услови (дугорочна сарадња јавног и приватног партнера), или да спроведе више одвојених поступака који су уређени законима Републике Србије – нпр. један за набавку радова изградње железничке станице и други за продају грађевинског земљишта за изградњу комерцијалних објеката. Уместо тога, определила се за то да спроведе поступак који није уређен ни једним правним актом („јавни позив за прикупљање писама о заинтересованости“), а који није обезбедио адекватан ниво транспарентности, где критеријуми за одабир понуда нису били прецизно утврђени и у којем није постојала могућност заштите права заинтересованих партнера нити заштите јавног интереса.
Закључујемо да је Републичка дирекција за имовину, уместо да препозна и да покуша да отклони озбиљне пропусте на које смо указали, неспретно покушала да оправда очигледно незакониту доделу државног уговора и јавне имовине приватном партнеру, наводећи као „правни основ“ одредбе посебних закона које се не могу применити у овом случају, а све у сврху обмане јавности.