Вучићу, у кућицу!

Месецима уназад слушам приче о Вучићу као диктатору и све време се питам чиме је задужио своје политичке опоненте када му удељују овакав комплимент. Јер, бити диктатор, што он није, заиста није за похвалу, али је неупоредиво часније него бити узурпатор, што он јесте. Ево и зашто.

Диктатори, колико год били опаки, сурови и зли, не играју ни приближно толико прљаво и покварено као узурпатори. Најпре, по правилу, отму власт оружјем, ризикујући при том и свој живот. Брутално се обрачунају са својим непријатељима, неке побију а осталима препуне робијашнице, заведу страховладу, обуку своје помпезне униформе и преко њих навуку ленте у боји националне заставе, и уз помоћ војске и полиције владају колико им се посрећи. И што је највазније, никога не лажу и не убеђују да нису оно што јесу. Напротив. Јер, каква би то диктатура била, када би диктатор од народа ког тиранише скривао да је диктатор!?

За разлику од диктатора, узурпатор на покварен, прљав, кукавички и презира достојан начин, корак по корак, лажући, наплакујући, преподобљавајући се и претварајући да није оно што јесте, отима од грађана инстититуције, покорава медије, поништава политичке слободе, злоупотребљава ресурсе, понижава политичке противнике, лешинари на људској муци. И, што је најважније, крши Устав и законе сопствене земље и влада у супротности са мандатом који је добио од грађана. У суштини, говорећи језиком биологије, узурпатор је сперматозоид који није имао ту срећу да еволуира у вишу форму, односно диктатора.

Пошто је, надам се да се око тога није тешко сложити, Александар Вућић репрезентативни примерак узурпатора, што је само по себи прилично бедно и стање и звање, предлажем му једну од две ствари.

Прва је да смогне све своје снаге и да, као прави мушкарац којег историја није ничему научила, прогласи отворену диктатуру, па шта му Бог да.

Друга, ако не сме или већ није способан да се влада и да влада у складу са својом истинском политичком природом, да се хитно врати у уставне оквире и на кратко продужи свој мандат у складу са чланом 112 Устава Републике Србије (то је она кућица из наслова текста) којим су прописане надлежности Председника Републике.

Према томе, ако си макар мало патриота, а лажно се представљаш као највећи, и ако ти је иоле стало до ове земље – назад у своју кућицу, до превремених, слободних и постених избора, или ћеш се суочити са истинским бесом грађана Србије према којима ће садашњи протести изгледати као рафинирана позоришна представа.

Подели

Share on facebook
Share on google
Share on twitter
Share on linkedin
Share on pinterest
Share on whatsapp
Share on skype