Није случајно Зорана Михајловић постављена за нову министарску Рударства и енергетике. Док је била на челу министарства грађевине, готово преко ноћи донесен је Просторни план посебне намене за подручје рудника литијума, а да су при том занемарени (прескочени) и виши плански акти попут Просторног плана Србије, Генералног урбанистичког плана града Лознице и Просторног плана града Лознице. Треба нагласити и да је држава овом пројекту дала статус од националног значаја и на тај начин избегла изјашњавање мештана, практично се стављајући на страну компаније Рио Тинто. Боравећи у Лозници у јуну месецу председник Вучић је хтео „из коже да искочи“ зато што пројекат касни, да би само пар месеци касније након протеста грађана изјавио да протестују они који су Рио Тинто довели у Србију. Неће бити да је баш тако…
На списку потписника сагласности Рио Тинту на истраживања литијума у долини реке Јадар налазе се политичари из готово свих владајућих гарнитура од 2004. године, заменика министара Ђорђа Михаиловића, Дејана Раковића, па преко самих министара Александра Поповића, Петра Шкундрића, Милана Бачевића и Александра Антића. За разлику од јефтиних изјава, овакве одлуке могу бити изузетно скупе и штетне.
Није само државни врх тај који упорно ради о глави грађана Западне Србије, показало је истраживање Подрињског антикорупцијског тима – ПАКТ. У протеклих пар година Рударско-геолошком факултету је Рио Тинто уплатио 100,5 милиона динара, од чега преко милион динара донација. Са становишта мештана у долини Јадра и Западне Србије спорно је што би у случају еколошких акцидената вештачење вршио управо овај државни факултет. На списку Рио Тинта последњих пар година појављују се и Машински факултет са 12,05 милиона; Грађевински факултет са 10,28; Завод за јавно здравље Београд са 13,19 милиона динара. Сва три факултета одбијају да доставе документацију о извршеним услугама према РТ, као и Републички геодетски завод коме је у неколико наврата уплаћено 1.437.112 рсд за таксе за издавање података, копија планова и листова непокретности. У епилогу, мештани долине Јадра без икакве консулатације добијају збирна решења о пренамени свог пољопривредног и шумског земљишта у грађевинско. Поред тога што у наредном периоду не смеју сејати било какве културе на „грађевинском“ земљишту, мештани упозоравају и да сада на ове скупље (грађевинске) парцеле очекују и много веће порезе. Поред већ наведених притисака, компанија Рио Тинто ангажовала је и адвокатску канцеларију Дилојте туш из које контактирају грађане око продаје парцела суптилно претећи експропријацијом уколико не пристану на понуђене услове.
Пуних 15 година од почетка истраживања Рио Тинто је успешно фингирао јавне консултације са грађанима, а за то време држава Србија успешно је радила на разградњи домаћих институција, па смо сада дошли у ситуацију да рударског гиганта који превазилази и много значајније државе и Владе у свету нема ко да контролише. Србија тренутно има пет рударских инспектора, а судећи по обиму пројекта рудника литијума, тешко да би их и дупло било довољно само за контролу Рио Тинта. Наиме, јавност и даље не зна животни циклус рудника (животни век рудника), непознат је и капацитет рудника од кога зависи и економска оправданост експлоатације, али и утицај на животну средину.
Када је у питању јавни интерес, држава Србија ће уложити значајна средства грађана у изградњу дела пута Лозница-Ваљево у дужини од 13,4 км и пругу Лозница-Ваљево у дужини од око 80км. Ова друга инвестиција сама по себи изазива благу нелагоду у народу, ако се зна податак да је до сада два пута започета градња прекинута са два Светска рата. Незваничне пројекције говоре да ће компанија Рио Тинто од рудника литијума остваривати годишњи нето приход (профит) од око 152 милиона евра. У том случају ниво накнаде за коришћење минералног ресурса, износио би око 7,6 милиона евра годишње, под условом да корпорација прикаже реалан нето приход и када би држава била у стању да то наплати и исконтролише. Тренутно, у Србији нико осим НИС-а (3% од нето прихода) не плаћа накнаду за коришћење минералних сировина. Толико о институцијама система, рудној ренти и јавном интересу. Наплата пореза на профит од 15% била би на нивоу од 23 милиона евра годишње, такође под условом да компанија не прикаже профит од 3% до 10% или чак „позитивну нулу“ у пословању. Пројекат „Јадар“ је за компанију Рио Тинто сигурно исплатив, јер ће имати жељени ниво нето прихода од око 30% укупних прихода експлоатације. За првих десет година рада они ће извући из Србије око 4 милијарде евра, па је сасвим јасно чији је интерес овде у питању, јавни сигурно не.
Дакле, пројекат „Јадар“ сигурно није развојни и пројекат од националног интереса, јер компанија у сваком тренутку може напустити рудник без икаквих обавеза санације девастираног простора који ће бити много већи од најављених 2000 хектара. Мештани долине Јадра траже да им држава допусти производњу здраве хране, преко потребног стајњака и садница за пошумљавање, преко потребних у систему водопривреде као превентивног дела система заштите од бујичних поплава.
Последњи је моменат да се као друштво отргнемо из чељусти високе (државне) корупције и да схватимо да је XXИ век, век у коме ће се водити борба за питку воду и пољопривредно земљиште. И једно и друго грађани долине Јадра и Западне Србије губе изградњом рудника. Јер је тако неко „горе“ одлучио…