Рудник литијума у Јадру – економска шанса или еколошка претња?

Србија постаје рударски Ел дорадо. Тренутно учешће рударске индустрије у српском БДП-у је између 2 и 3 %. Нити једна земља на европском континенту нема веће учешће од 0,1%. У свету по рударском доприносу БДП-у предњаче тренутно: Буркина Фасо  10,6%, Чиле  10,9%, Папуа Нова Гвинеја 11,8, Демократска Република Конго 14,6%, Еритреја 17,3%, Гуајана 18,1 и Мауританија 20,3%. С’ правом можемо да се запитамо да ли се у тим државама живи добро? Па не живи, то је јасно и о томе би требало размишљати, у ком се правцу креће Србија?

Компанија Рио Тинто објавила је 2004. године да је у долини Јадра пронашла јединствен минерал (популарно назван Јадарит) да би се испоставило да Србија зна за постојање литијума на овим просторима још од 1984. године. Пуних 15 година Рио Тинто обављао је истраживања на пољима око реке Јадар, а у последње три године невешто се комуницирало са грађанима и цивилним сектором уствари, презентовали су се планови, а да до релевантних података није могло да се дође. Први проблеми настали су крајем 2019. године када је Министарство грађевине у сарадњи са компанијом спроводило јавну расправу о Просторном плану посебне намене за рудник литијума и пратећу Студију процене утицаја на животну средину. ПАКТ је овај План и Студију прогласио неважећим, мање из разлога што су се јавне расправе спроводиле уочи и након Новогодишњих празника, већ више што нису постојали подаци о начину издвајања литијума и бора и хемијском саставу погача које ће бити одлагане на јаловиште. Показало се и да Студија процене утицаја на животну средину уопште није укалкулисала климатске промене које ће у наредним годинама, према предвиђању климатолога, најизраженије бити управо у западној Србији. Климатски сценарио подразумева да ће се сушни периоди продужити, а да ће у кишним поплаве бити све веће и све чешће на нивоу десетхиљадугодишњих вода. Ако се оваквом сценарију дода податак да ће пројектована Рио Тинтова потрошња воде бити 200-350 метара кубних на сат, грађане брине да ли ће у сушном периоду бити воде за све, јер искуства из света указују да ће индустрија у том случају имати предност. Посебно је занимљиво што ће се прерађена техничка вода враћати назад у реку Јадар и на који начин се планира одбрана од поплава низводно Јадром од Брезјака у периодима обилних падавина. Ретка искуства из света где се литијум естраховао из чврстих минерала говоре да је након акцидената контаминиран био простор у пречнику од 150 км, па се аналогијом може претпоставити да ће изградњом рудника потенцијално бити угрожени поред Лознице и Сремска Митровица, Шабац и Београд. Истражујући токове новца компаније Рио Сава, ПАКТ је на основу документације из Трезора установио да је само Рударско-геолошки факултет приходовао од компаније 100,5 милиона динара, који је чак примао и донације, а према ПАКТ-у спорно је то што ће у случају еколошких акцидената управо Рударско-геолошки факултет вршити вештачења. На списку клијената Рио Тинта налазе се и Машински факултет са 12,05 милиона; Грађевински факултет са 10,28; Завод за јавно здравље Београд са 13,19 милиона динара. Сва три факултета одбили су ПАКТ-у да доставе документацију о извршеним услугама према РТ, као и Републички геодетски завод коме је у неколико наврата уплаћено 1.437.112 РСД за таксе за издавање података и копија планова и листа непокретности. Епилог видимо ових дана када мештани Јадра и Рађевине добијају решења о пренамени земљишта из пољопривредног у грађевинског без да их је неко питао о томе. ПАКТ сматра да је а овај начин повређен Закон о заштити података о личности, јер су се од стране домаће установе страној компанији достављали лични подаци грађана садржани у документима копије плана поседовних листова.

Предходних дана директорка пројекта „Јадар“ – Марни Финлајсон изнела је неколико нелогичних података што говори у прилог да ни они сами још не знају шта ће се поред Јадра дешавати, али и да упорно избегавају да одговоре на нека битна питања. Са једне стране госпођа Финлајсон тврди да ће садржај тешких метала у индустријском отпаду бити приближно исти садржају који је присутан у земљишту. Овако образложење је у најмању руку неозбиљно без одговора на питање шта ће се дешавати са великим количинама бора које се налазе у руди Јадарит, како ће бити третирани жива, арсен, кадмијум, берилијум итд. Финлајсон тврди и да ће јаловина бити обложена непропусним материјалом да би се заштитили земља и подземне воде, а право је питање од чега и како ће јаловину штити у случају великих атмосферских падавина?

Разна обећања која су изнета у неколико фингираних интервјуа који су у ствари чисти пр текстови само говоре у прилог чињеници и да су из Рио Тинта свесни и добро упознати са нефункционисањем институција у Србији који би у коначници требало да контролишу и надзиру хоће ли бити поштована ова лепа обећања. Најава компаније да ће формирати Комитет за животну средину, а да ће стручњаке за Комитет предлагати представници Месних заједница је још једна у низу превара, ако знамо како се у Србији бирају представници МЗ и какво искуство Рио Тинто има са оваквим Комитетом на Мадагаскару. Након годину дана рада и десетак састанака чланови Комитета су редом поднели оставке, грађани су се након тога побунили, а протест је потом угушила војска. Овакав сценарио неће гледати у Србији, то им сада поручујемо! ПАКТ изјаве председника А.Вучића о томе да протесте организују бивши политичари сами против себе јер су они потписивали све, оцењује као неозбиљне и јефтине, јер се на списку потписника сагласности Рио Тинту на истраживања налазе политичари из готово свих владајућих гарнитура од заменика министра Ђорђа Михаиловића, Дејана Раковића, па преко самих министара Александра Поповића, Петра Шкундрића, Милана Бачевића и Александара Антића. За разлику од јефтиних изјава, овакве одлуке могу бити изузетно скупе и штетне.

Подели

Share on facebook
Share on google
Share on twitter
Share on linkedin
Share on pinterest
Share on whatsapp
Share on skype

Коментари