Попис у Црној Гори: слика, а не бесрамна статистика

“Која је корист од одржавања националног пописа којим ће се, у овом тренутку, прикупљати подаци који се односе на етнички идентитет – одређене политичке снаге цинично заговарају тај подухват, надајући се да ће то додатно забити клин између оних који се идентификују као Црногорци и оних који се идентификују као Срби. Како то помаже земљи да напредује”, забринуто се питају амбасадорке САД и Велике Британије у Црној Гори.

И с правом се питају. Али не може да не чуди то што су уважене амбасадорке, приликом дијагностификовања стања пацијента изоставиле да своју забринутост и запитаност прошире и на друга, очигледна поља подела, помоћу којих би циници могли да забијају клинове између оних који се различито самоидентификују и изјашњавају.

Рецимо пол. Невероватно је да им је промакло да ће се на попису неки сасвим сигурно изјаснити као мушкарци, а неке као жене, да оне треће, разврстане у сто колона и не помињемо. И да то може да доведе до трагичне поделе у рањивом црногорском друштву.

Даље, место рођења. Село, засеок, град, престоница, провинција. Ужасан и потенцијално страшан извор подела. А тек година рођења! Млади, стари, средњовечни, млади који се осећају старо, стари који се осећају младо, деца која не желе да одрасту, старци који су потпуно подетињили. Клин до клина, циник до циника, катастрофа у најави.

Брачни статус. Неожењени и ожењени, неудате и удате. Ожењени који проклињу дан када су се оженили, удате које не могу да опросте теткама и стринама које су их запиткивањима и пребацивањима утерале у пакао од брачног неживота. Ожењени који завиде неожењенима и неожењени који се томе ишчуђавају. Фатална подељеност друштва која је измакла очекованој амбасадорској оштроумности и аналитичности.

Можда би се, на основу виђеног, а ово су само неки примери, могло помислити да су амбасадорке недорасле задатку обесмишљавање и обезличавања свега, због чега су и именоване на одговорне дужности у Црној Гори. Врло је вероватно и да се, већ поменути циници, радују неспособности представница две велике светске силе да допринесу превладавању подела у црногорском намученом друштву и остављању широке могућности за забијање клинова по разним основама.

Међутим, злурадост никоме добра донети неће, па ни циницима лично. Због тога треба помоћи амбасадоркама да своју борбу против подела у Црној Гори уобличе на најбољи и најделотворнији начин. Ево предлога који ће сигурно допринети да напори амбасадорки добију пуни смисао.

Због чега грађани Црне Горе, без разлике по било ком основу, не би, уместо низа подривачких и штетних питања, на попису добили по један празан, бели листић, уз молбу да на њему слободном руком нацртају нешто по сопственом избору? Па да оно што буду нацртали буде упућено комисији у којој би, поред две поменуте амбасадорке, седео и амбасадор ЕУ у Црној Гори. И да онда експертска комисија изабере најлепши рад, односно онај који највише доприноси превладавању подела и напретку земље на путу ка Европској унији. Па да то буде слика Црне Горе, а не нека бесрамна статистика. А да аутор рада буде награђен тако што ће провести седам дана у некој од земаља у којој су САД, Велика Британија и ЕУ извојевале победу над бесмисленим поделама и тамошњем народу донеле мир и благостање. Рецимо, у Авганистану.

Ето, тако се конструктивно доприноси решавању проблема постојања Срба у Црној Гори, које треба да прерасте у непостојање. Тако, а не празном причом о томе како се и у земљама из којих долазе амбасадорке на попису становништва поставља питање националне припадности. Баш тако, а не завиривањем у туђи тањир и туђи пописни лист.

Подели

Share on facebook
Share on google
Share on twitter
Share on linkedin
Share on pinterest
Share on whatsapp
Share on skype