Весна Пешић је рекла шта је рекла. Па порекла. А рекла је, односно написала на Твитеру “Е нема ту бојкота, само цев у главу”. Онда се све дигло на ноге да је осуди и објасни нашем напаћеном и слободарском народу ко је Весна Пешић и шта је то она поручила, на кога је мислила и где то може да нас одведе. Нас, који смо још јуче, због огавних инспиратора злочина изгубили првог демократског премијера.
Да појасним, да бисмо се боље разумели. Долазим са друге стране политичког и идеолошког размишљања и не осећам никакву блискост са било чим што је у својој политичкој и јавној делатности заступала и изговарала Весна Пешић. Ни са овим последњим. Што се мене тиче, њене речи, њени ставови, њене Твитер тираде – њена ствар.
Али, док се све обрушило на Весну, док чак и тужилаштво, оно тужилаштво које ћути на сав политички и финансијски криминал, уништавање ове земље које траје деценијама, сав магнум кримен према овом народу, оно тужилаштво за које је чак и шеф сеоске месне канцеларије, а камо ли министар, света крава у коју се не дира, дакле, док и тај тужилачки јад и беда оштри зубе на Весни Пешић, нешто ћу вам, Срби, рећи.
Није ништа крива Весна Пешић. Криви су они који упорно ћуте док зло корача Србијом. Они, који би радије да сачекају да се бес владара мало стиша. Они који све разумеју и оправдавају, све док је њима колико толико потаман. Они, чији су прадедови ишли на бајонете, а њима, поносним потомцима, као масном и прљавом крпом све што се докопало и мрвице власти брише под. Они, који немају ни трунку самопоштовања и којих ће се деца и унуци, ако их уопште буде било, стидети.
Има ли, заиста, у Србији уопште више храбрих и достојанствених људи који су спремни да говоре истину, стану иза својих речи и супротставе се бесмислу и тиранији у којима се топе наши животи? Који могу да изговоре оно што мисле пред свима, али без ватрене подршке ракије или кокаина? Па да онда не мора Весна Пешић, која је, иначе, старија од моје маме и многих бака, да са својих скоро осамдесет излива сав очај, фрустрацију и бес на Твитер сметлиште, наше једино поприште и ратиште.
Да вас чујем Срби, јунаци.
Додатак за тужилаштво:
Узгред, док озбиљно и одговорно радите на овом предмету, пробајте да замислите будућег атентатора на председника који на зиду, уместо иконе, држи слику Весне Пешић и са пиштољем у руци, гледајући себе у огледалу изговара „You talking to me?“. Делује реално?