„Ако је неко могао да покаже да се може бити слободан и у неслободном свету, какав наш јесте, то је био Мирослав Прокопијевић. Био је оличење нечега што је интелектуално и лично поштење, онога чега је све мање. Био је непоткупљив у свету и времену у коме је све на продају“, рекао је Драган Добрашиновић на представљању књиге „Мирослав Прокопијевић: лице слободе“, чији су издавачи Топлички центар за демократију и људска права и Институт за европске студије.
Поред њега, на представљању књиге које је одржано у Медија центру у Београду, говорили су и Миша Ђурковић, Љубомир Маџар, Јован Бабић, Чедомир Чупић, Миша Бркић, Владимир Павићевић и Милорад Бјелетић.
Миша Ђурковић је нагласио да му је прва асоцијација на Мирослава Прокопијевића човек спреман за шалу и за живот. Он је истакао да је Мирослав Прокопијевић човек који је својим животом, својим радом и својим опусом оставио иза себе велики траг и велики значај.
„Omnes legum servi sumus, ut liberi esse possimus – Сви смо робови закона да бисмо могли да будемо слободни, једна је од мојих омиљених сентенци“, истакао је Љубомир Маџар. „Мирослав је боље него други разумео везу између закона и слободе. Разумео да слободе нема без закона, и то без закона који ће бити применљив без изузетка и једнако за све, а опет је разумео да је слобода инхерентно повезана са законом и да закон има смисла само међу слободним људима“. Према његовим речима, Мирослав Прокопијевић је био пионир у борби за грађанске слободе и доказивао да нема праве, напредне и напредујуће цивилизације без грађанских слобода.
Јован Бабић је, осврнувши се на њихова последња два сусрета који су се одиграли непосредно пред Мирослављеву смрт, истакао да је Мирослав Прокопијевић био бриљантан интелектуалац и да је било право задовољство са њим водити дијалоге и бранити своје ставове.
Чедомир Чупић је нагласио да је Мирослав Прокопијевић пре свега био човек који је имао отпор према свему што је било колективистичко, односно да је био индивидуалиста. Он је такође истакао да је Мирослав Прокопијевић био интелектуалац у правом смислу речи,односно критички интелектуалац, као и да није подносио лаж, обману, превару и лицемерје.
Миша Бркић се запитао зашто је Мирослав Прокопијевић био усамљени либерал у Србији, као што гласи један од наслова у књизи. Према његовом мишљењу о интелектуалцу таквог кова, требало би разговарати, односно промовисати ту интелектуалну и друштвену вредност и на неким другим нивоима (САНУ, Универзитет, Јавни медијски сервис).
Владимир Павићевић је, осврћући се на њихово ривалство у тенису које је трајало пуних осамнаест година и разговоре које су водили након одиграних мечева, истакао да је Мирослав Прокопијевић био најдоследнији заговорник идеје слободе, слободног тржишта и владавине права, и то не само на овим просторима.
Према речима Милорада Бјелетића, Мирослав Прокопијевић је најбоља потврда крилатице да је библиографија у исто време и биографија, о чему сведочи велики број књига и радова које је објавио. Поред тога, он је нагласио да је Мирослав Прокопијевић о најкомпликованијим темама говорио веома јасно, а да је говорио тако јасно зато што је јасно мислио.
Књигу „Мирослав Прокопијевић: лице слободе“ у електронској форми можете преузети овде.
