На дан када је председник Србије Александр Вучић обишао радове на реконструкцији и адаптацији Опште болнице „др Алекса Савић“ – медицински центар у Прокупљу, Топлички центар за демократију и људска права дошао је у посед докуменатације која недвосмислено доказује да је уговор о наведеним радовима додељен понуђачу чија је цена била већа за око 800.000 евра од цене другог понуђача.
Град Прокупље је крајем 2019. и почетком 2020. године спровео отворени поступак јавне набавке радова на реконструкцији објекта Опште болнице „др Алекса Савић“ – медицински центар у Прокупљу – прва фаза – енергетска санација. У овом поступку јавне набавке поднете су три понуде од којих су две одбијене као неприхватљиве.
Изабрана, заједничка понуда „Термомонт“ Београд поднета са још 6 понуђача у конзорцијуму, оцењена је као једина прихватљива са коначном ценом од чак 818.857.006,90 динара иако је првобитна понуђена цена у његовој понуди била 721.722.622,54 динара, односно око 800.000 евра нижа у односу на вредност закљученог уговора. Наиме, накнадно је „откривена“ рачунска грешка, па је понуђена цена тог понуђача нагло повећана у току стручне оцене већ поднетих понуда.
Понуђач „Модулор“ Београд, који је поднео заједничку понуду са још 5 понуђача, чија је понуда одбијена као неприхватљива иако је понуђена цена у овој понуди била знатно нижа од цене изабраног понуђача – 724.602.606,98 динара, уложио је захтев за заштиту права којим је указано на повреду начела једнакости понуђача од стране наручиоца.
Републичкој комисији за заштиту права у поступцима јавних набавки предочено је да су исте недостатке садржале и понуда изабраног понуђача и понуда подносиоца захтева, а да је разлог томе лоше припремљена конкурсна документација на основу које је било тешко саставити прихватљиву понуду. Све три понуде имале су недостатке због којих су требале бити одбијене, али је наручилац ипак једну, и то ону са највећом понуђеном ценом, оценио као прихватљиву и наведеном конзорцијуму доделио уговор.
Републичка комисија за заштиту права у поступцима јавних набавки, која се увелико афирмисала у кршењу закона и креирању неуједначене праксе која доводи до правне несигурности понуђача, донела је закључак којим је одбачен захтев за заштиту права и потврђена одлука наручиоца.
Дакле, због неједнаког поступања наручиоца према понуђачима, јер због истих недостатака у понудама нису све понуде одбијене као неприхватљиве, већ је изабраном понуђачу „прогледано кроз прсте“, и неоснованог одбацивања захтева за заштиту права од стране Комисије, уговор је додељен понуђачу чија је понуда морала бити одбијена, уз 800.000 евра додатног трошка за грађане Србије, који су као утешну награду добили „дозу оптимизма“ од по 100 евра.