Аутор: Драган Добрашиновић, 14. фебруар 2015. године

 

Идиотизовање Србије

 

  

„Посебно треба нагласити да надгледана јавна набавка има изразиту и изражену политичку димензију, с обзиром да је реч о 'Прокопу', који је прва фази изградње централног економског, политичког и маркетиншког пројекта Владе Републике Србије „Београд на води”...
 

Ову реченицу није било могуће довршити на седници Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава Народне скупштине Републике Србије, одржаној 09. фебруара 2015. године. На ову седницу грађански надзорник је био позван како би представио свој извештај о спорној јавној набавци вредној више десетина милиона евра. Одузимањем речи, председник поменутог одбора је недвосмислено показао да критичком ставу, заснованом на чињеницама и анализама у српском парламенту тренутно нема места. Наравно, ако је предмет критике Влада Републике Србије или њен премијер.
 

Званично образложење председника овог скупштинског одбора, чије име, због ограниченог простора, у овом тексту неће бити поменуто, било је да за “полтички говор”, у којем је поменута улога Владе Србије у контексту политичког утицаја који је озваничио безакоње у јавним набавкама, грађански надзорник „није имао овлашћење”!
 

Не улазећи у то где, када и под којим условима се у једном демократском друштву, у којем је Уставом гарантована слобода говора, издају таква овлашћења, немогуће је не запитати се куда смо се то као држава и друштво запутили. Или, прецизније, у која смо то беспућа и маглуштине забасали, па више ни сами себе не можемо препознати.
 

Хајде да погледамо ко, зашто и у име чега грађане Србије одучава од бављења политиком? Оне исте племените јавне делатности, коју су антички Атињани препознавали као друштвени идеал и обавезу слободног човека. Оне исте активности због које су оне који се њом не баве, сматрали и називали идиотима.
 

Они који су се прихватили овог наопаког посла са антиком, разуме се, немају ништа. Али зато имају скорo све са бахатошћу, насилништвом, примитивизмом и рушилаштвом. Са свим оним што друштву одмаже, а само њима, таквима какви су и каквима смо им дозволили да управљају нашим животима, помаже.
 

Они који у име нечега, а од тог нечега скоро да нема ничега што није стечено на лажима, привилегијама и монополима, имају обавезу да бране своју Владу, свог премијера, њихове пријатеље, планове, визије и хипокризије, знају шта раде и због чега то раде.
 

То је јасно чак и нама, којима je у овој тривијалној, апсурдној и недостојној представи намењена улога оних којима ништа није нити треба да буде јасно!
 

Наш страх, ћутање и пристајање на сваки облик неслободе, њихови су једини савезници. Они су услов њиховог опстанка и залог наше пропасти.
 

Па куда и како ћемо, овакви какви смо пристали да будемо, са њима онаквима каквима смо их својим срамотним посртањем створили?
 

Хајдемо од сад овако. Нека професионални ућуткивачи и избацивачи раде свој посао. Ми ћемо свој.
 

Кад су већ на сва звона објавили и обзнанили да се у “Прокоп” и “Београд на води” не сме дирати, као да су Оченаш и Беседа на гори, е па ми ћемо дирати.
 

И не само у то, већ у све што јесте поигравање са разумом, правом, правдом и моралом. У све што вређа, унижава, брани, постројава, прети, пребројава.
 

Јер ми смо грађани Србије и нећемо је предати. Нити је препустити незналицама, удворицама, корупционашима, лакрдијашима.
 

Ми смо Србија. Они су одлазећа прошлост. Наше је да их достојанствено и организовано испратимо и за њима затворимо врата.