Драгомир Поп-Митић

Драгомир Поп-Митић

Ужице: Јавне финансије без унутрашње контроле

Са ситуацијом у јавним финансијама града Ужица јавност у Србији могла је да се упозна крајем прошле године када је Сектор за ревизију буџета локалних власти Државне ревизорске инстутуције (ДРИ) јавно представио свој хиљадити извештај. Тај документ државних ревизора сведочи о томе на који је начин градска власт располагала новцем градјана Ужица током 2017. године. Управо је та година важна за локалне јавне финансије у граду из неколико разлога.

Године 2017. значајан део пословања Јавног предузећа “Дирекција за изградњу” прелази у надлежност Градске управе за инфраструктуру и развој, а медју њима и поступци јавних набавки вредни на стотине милиона динара. На избор и примену поступака јавних набавки које је спроводило то јавно предузеће представници цивилног друштва су годинама уназад указивали, да би те наводе потврдили и државни ревизори у свом извештају.

Тако је, на пример, утврдјена неправилна примена квалификационог поступка за набавку радова вредних 240 милиона динара, а да нису испуњени законом прописани услови за примену тог поступка. Иначе, квалификациони поступак набавки мање је транспарентан од најчешће коришћеног отвореног поступка где понуду може да поднесе било који понудјач који испуњава законом прописане услове и има одговарајуће капацитете за реализацију посла. Више понуда у поступку јавне набавке даје могућност за нижу цену, а за, у овом случају, исте радове.

Квалификациони поступак

Начин пословања некадашњег ЈП “Дирекција за изградњу” Ужице види се и из навода да је то јавно предузеће у 2016. години по спроведеним првим фазама квалификационог поступка донело више одлука о признавању квалификација за изводјење различитих радова на изградњи објеката на период од три године, а да нису испуњени прописани услови. Градска управа за инфраструктуру и развој је квалификационе поступке Дирекције у 2017. години наследила и по аутоматизму спроводила све до интервенције Државне ревизорске институције. Након указивања ДРИ на недостатке у изборима одговрајућих поступака јавних набавки, одељење за јавне набавке Града Ужица престаје са праксом примене квалификационих поступака, тако да је у плану јавних набавки за 2019. предвидјен само један такав поступак, и то за радове на одржавању јавне расвете на територији града.

Истовремено, те 2017. године, Град доноси одлуке које у значајној мери подижу транспраретност јавних финансија и учешће градјана у праћењу буџетске потрошње. Прва одлука се односи на креирање градјанског буџета за 2018. годину где су  градјанима први пут на разумљив начин приказани сви планирани приходи и сви расходи града за ту годину. Пракса повећања транспарентности буџета је настављена и наредне године тиме што је локална власт на сајту града објавила Градјански водич кроз одлуку о буџету за 2019. годину. Овај документ представља сажет и јасан приказ Одлуке о буџету града Ужица за 2019. годину, која је по својој форми обимна и некада специфична за разумевање због економских појмова и класификација које је чине.

Значајна новина у буџету за 2019. годину јесте и планирани Програм локалног партнерства који се односи на веће учешће градјана у процесу трошења буџетских средстава, односно могућност да градјани предлажу пројекте уредјења јавних површина, а који ће бити финансирани средствима буџета из дела пореза на имовину. На овај начин Град Ужице је наставио са својим активносатима ка унапаредјењу разумевања и јачању интересовања градјана за локалне финансије. Нарочито је истакнуто да се очекује даља сарадња локалне самоуправе и градјана у заједничком постављању циљева, дефинисању приоритета и планирању развоја нашег града.

Град Ужице је током поступка припреме буџета за 2019. годину на свом сајту позвао све градјане, стручну јавност и остале заинтересоване актере да се упознају са нацртима планираних прихода, расхода и инвестиција за наредну годину и да дају своје предлоге и сугестије путем електронске поште, као и писаним путем, поштом или директном предајом у писарницу. Јавна расправа, као и консултације су трајале од 16. новемба до 6. децембра, а отворени састанак са градјанима одржан је 1. децембра у 11 часова.

Медјутим, и поред тога што су градјани имали могућност да дају своје предлоге на који начин градска власт да се опходи према јавном новцу, сама главна јавна расправа ипак пролази доста незапажено у јавности. Одзив градјана главном догадјају је био и више него слаб, што је само потврда тенденције константног смањивања броја градјана на оваквим и сличним скуповима. Разлога за слаб одзив има више, али организовати овакав догадјај суботом у преподневним сатима није најсрећније решење. Такодје се узроци слабе посете могу наћи и у недостатку одговарајуће медијске кампање, јер је партиципативна демократија нешто на шта градјани још увек нису навикли. Врло је вероватно да су поједини градјани обесхрабрени и тиме што њихови предлози у претходним годинама на јавним расправама о буџету нису поштовани.

Осврнимо се још једном на 2017. годину.

Друга веома важна одлука локалне самоуправе 2017. године је усвајање Локалног антикорупцијског плана (ЛАП), који је донет након свеоубухватног консултативног процеса. У питању је превентивни механизам за уводјење начела доброг управљања и добре управе у рад органа и служби града и других органа јавне власти које на локалном нивоу  задовољавају потребе и интересе локалног становништва и локалне заједнице. Први ефекти доношења ЛАП-а видљви су већ почетком 2018. године када је градоначелник града Ужица Тихомир Петковић прихватио захтев Ужичког центра за људска права и демократију да представник Ужичког центра, у статусу градјанског посматрача, присуствује седницама конкурсне комисије за оцену пројеката у области јавног информисања.

Иначе, Локални антикорупцијски план предвидја да треба “обезбедити пуну транспаретност конкурса за суфинансирање пројеката у области јавног информисања” и да се “пуна транспарентност процеса обезбедјује кроз објављивање свих докумената који настају у току спроводјења конкурса, а нарочито докумената који настају у раду конкурсне комисије, јавност састанака конкурсне комисије и учешће”.

У циљу праћења примене ЛАП-а, а након јавног позива за избор чланова Локалног антикорупцијског форума, у априлу 2018, на предлог градског већа изабрани су чланови форума: Драгољуб Зорић, професор доктор књижевних наука, Матија Матовић, мајкрософт инжењер и Иван Матић, дипл. инжењер металургије. Медјутим, годину дана након избора чланова, Локални антикорупцијски форум још није почео са радом, што је још једна потврда да је у Србији много лакше донети законе и одговорајуће акте него их у потпуности применити у пракси.

Препоруке ДРИ

Уредјење јавних финансија не може бити успешно без успостављања квалитетног рада локалних јавних предузећа. Градјани Ужица годинама траже да се многе услуге јавних предузећа побољшају, али и да се озбиљније поведе рачуне о потреби да ли поједина јавна предузећа уопште треба да постоје.

Нарочито се истиче да је однос према јавним предузећима која тржишно послују превише заштитнички и да треба избегавати ситуације на које је и ДРИ указала. Наиме, ДРИ је утврдила да је Јавном предузећу “Ужице Развој” Град 2017. године пренео чак 53.520.000 динара за услуге. Пренос новца је урадјен по испостављеним ситуацијама на основу Уговора са оснивачем о пружању стручних специјализованих услуга, којим није јасно одредјено који обим појединачних услуга јавно предузеће треба да изврши и по којој цени. Овим је поступљено супротно члану 58. Закона о буџетском систему и члану 16. Уредбе о буџетском рачуноводству.

Полазећи од ових налаза, али и на основу свих 29 препорука Државне ревизорске институције, које су се односиле на финансијско управљање и контролу, приходе, расходе за запослене, коришћење роба и услуга, попис имовине и обавеза, биланс стања, биланс прихода и расхода, јавне набавке, Ужички центар за људска права и демократију крајем 2018. године обраћа се интерној ревизији града чији је основни задатак да предупреди непоштовање закона у вези са располагањем буџетских средстава и исправи евентуалне грешке представника власти.

Важно је напоменути да је град Ужице једна од ретких локалних самоуправа у Србији која има формирану Службу интерне ревизије, са петоро запослених. Медјутим, интересантно је да се управо руководилац службе и буџетски инспектор помињу у извештају ДРИ, али не у позитивном контексту, и то у делу где се истиче да су “без правног основа због погрешно утврдјених и примењених коефицијената за обрачун зарада, извршени расходи на име плата, додатака, накнада и социјалних доприноса на терет послодавца у укупном износу од 29.892.000 динара”.

По наводима ДРИ, руководиоцу Службе интерне ревизије је решењем још од 21. маја 2012. године утврдјен коефицијент у висини од 38,22. Буџетском инспектору је такодје решењем од 1. марта 2013. године утврдјен коефицијент у висини од 38,22. Третирањем руководиоца Службе интерне ревизије и  буџетског инспектора као постављених лица, уместо исправно као запослених, утврдјен је виши коефицијент од прописаног Уредбом о коефицијентима за обрачун и исплату плата именованих и постављених лица и запослених у државним органима, који износи максимално 27,12. Приликом обрачуна и исплате плате руководиоцу Службе интерне ревизије и буџетском инспектору је неправилно утврдјен виши коефицијент од прописаног, због чега су обрачунате и исплаћене плате у вишем износу од 579.000 динара, што је супротно члану 9. Закона о платама у државним органима и јавним службама.

Испоставило се да они који треба да чувају финансије града и да воде рачуна о законитости пословања имају незаконито високе плате. Да ли су ову и друге неправилности уопште уочили и о њима упознали руководство града, нисмо успели да сазнамо јер интерна ревизија своје извештаје није желела да нам достави. Њихово је образложење да према медјународним стандардима Института интерних ревизора такве документе јавности не могу да дају.

Дакле, пример из Ужица је показао да са једне стране имамо Државну ревизорску институцију која своје извештаје објављује на потпуно транспарентан и широко доступан начин, а са друге стране интерне ревизије, које су потпуно затворене за јавност и чији извештаји представљају једну од најчуванијих тајни у Србији. Полазећи од чињенице да Влада Републике Србије на свом путу ка Европској унији, промовише отвореност података нама остаје да видимо да ли ће градјани бити у могућности да се увере у квалитет рада и суштинску сврху постојања интерних ревизора – а то је, пре свега, адекватан однос према јавном новцу. На том путу, стоји и Поглавље 32. Финансијска контрола, за које је у Извештају о напретку Србије за 2018. истакнуто да је “спроводјење унутрашње контроле и даље на генерално ниском нивоу”, а, ако је судити по тренутном начину рада интерних ревизора, то поглавље, иако првоотворено, неће бити затворено у догледној будућности.

Коментари

Лозница: тихо против отрова

Лозница, градић на Западу Србије, ушушкан подно Гучева на обали једне од најлепших европских река – Дрине, један је од највећих транзиционих губитника у Србији. Некадашњи носиоци индустријског развоја у Лозници,

Вучићу, ниси их достојан!

Тог дана, а био је 9. септембар 1934. године, преко 40.000 Топличана дошло је да заједно са краљем и патријархом достојанствено, у миру и тишини, ода почаст својим херојима и мученицима,

Погодбе уместо јавних набавки

На прагу смо усвајања новог Закона о јавним набавкама. Праг је, по свој прилици, прилично висок. Због тога се, претпостављам, са доношењем овог важног акта касни више од годину и по